Рупен Зартарјан
Рупен Зартарјан | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Данијел Григори Чбукарјан |
Датум рођења | 1874. |
Место рођења | Дијарбакир, Османско царство |
Датум смрти | 16. август 1915.40/41 год.) ( |
Место смрти | Дијарбакир, Османско царство |
Држављанство | Османско царство |
Националност | Јермен |
Религија | Јерменска апостолска црква |
Занимање | књижевник, просветни радик, преводилац и политички активист |
Књижевни рад | |
Утицаји од | Тлгадинци |
Рупен Зартарјан (јерм. Ռուբէն Զարդարեան; Дијарбакир, 1874 — Дијарбакир, 16. август 1915) био је истакнути јерменски књижевник, преводилац са француског на јерменски језик, просветни радник и политички активиста на подручју Османског царства с краја XIX и почетка 20. века.
Страдао је као жртва Геноцида над Јерменима у Османском царству током Првог светског рата.
Биографија
[уреди | уреди извор]Зартарјан је рођен 1874. године у граду Дијарбакиру, а одрастао је у граду Елазигу где су се његови родитељи преселили кад су му биле свега две године. У Елазигу је стекао и основно образовање. Потом се школовао под патронатом истакнутог јерменског књижевника тог времена Хованеса Харутјунијана Тлгадинција који је важио за једног од најутицајнијих јерменских књижевника у то време. Са 18 година почео је да ради као предавач у Тлгадинцијевој школи, а потом одлази у Француску где је провео три године у француским верским школама.
Због своје политичке активности усмерене у корист јерменског народа, ухапшен је 1903. од стране турских власти и протеран из земље. Након протеривања из земље настанио се у Бугарској одакле је уређивао јерменски часопис Размиг (јерм. Ռազմիկ), који је сам и основао 1906. године. У новинским чланцима које је објављивао анимирао је своје сународнике у Османском царству у правцу борбе за аутономију и једнака права. Након Младотурске револуције 1908. заједно са бројним јерменским интелектуалцима враћа се у Истанбул, где почиње да ради као уредник новина Азадамард (јерм. Ազատամարտ), односно као предавач у једној од јерменских средњих школа у граду.
Ухапшен је током априла месеца 1915, а потом депортован у град Ајаш у централној Анадолији, где је остао све до 5. маја. Приликом пребацивања на војни суд у Дијарбакиру, паравојна група предвођена извесним Черкес Ахметом, пресрела их је непосредно пре улаза у град и масакрирала све јерменске затворенике (16. август).[1][2][3]
Библиографија
[уреди | уреди извор]Нека од његових најзначајнијих дела су:
- Окамењени (јерм. Քարացածները),
- Младенка језера (јерм. Ծովակին հարսը),
- Цвеће, црвено цвеће (јерм. Ծաղիկներ, կարմիր ծաղիկներ),
- Рањени ловац (јерм. Զարնուած որսորդը)
- Затвореникове сузе (јерм. Բռնաւորին արցունքը)
- Огњиште Љубав (јерм. Տան սէր)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Hovannisian 2002, стр. 266.
- ^ Armenian Reporter Online, Article about the edition of Khachig Boghosian's autobiography [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јул 2011)
- ^ Chalabian, Antranig (јун 1988). General Andranik and the Armenian Revolutionary Movement. Antranig Chalabian. стр. 251.
Литература
[уреди | уреди извор]- Chalabian, Antranig (јун 1988). General Andranik and the Armenian Revolutionary Movement. Antranig Chalabian. стр. 251.
- Hovannisian, Richard G., ур. (2002). Armenian Tsopk / Kharpert. Costa Mesa (Calif.): Mazda Publ. стр. 266. ISBN 978-1-56859-150-6.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]